Pica marinara

Pica marinara je neapolitanska pizza pripremljena sa paradajzom, belim lukom, origanom i maslinovim uljem, bez sira. Dobila je ime po načinu kuvanja pomoraca, «alla marinara», iako poreklo naziva nije u potpunosti razjašnjeno.

Šta je zapravo

Osnova je tanko, kvasno pšenično testo koje se ručno razvlači i peče na veoma jakoj vatri, tradicionalno u peći na drva. Preliv je tanak sloj izgnječenog ili prosejanog paradajza, začinjen belim lukom, suvim origanom i malo ekstra devičanskog maslinovog ulja, dodat pre pečenja. So se koristi u malim količinama. Za razliku od Margarite, nema mocarelu, zato se naziva i neapolitanskom pizzom bez sira.

Slične su joj Margarita, koja ima svežu mocarelu i bosiljak, i brojne pizze na bazi paradajza koje se van Italije prodaju kao «marinara» i često sadrže sir. U klasičnom neapolitanskom obliku marinara nema ni sir ni bosiljak; ukus nose beli luk i origano.

Kako se služi

• Služi se cela, na tanjiru, uz nož i viljušku ili presavijena na pola i jede rukom, kao što je uobičajeno kod neapolitanske pizze.
• Servira se odmah iz pećnice, dok su ivice još hrskave, a sredina mekana.
• Obično se jede sama kao glavno jelo, često kao jednostavan obrok u pizzeriji.
• Za stolom se obično ne služi uz dodatni sir ili sos.

Kako ga navesti na jelovniku

• Navedite kao «Pica marinara» uz sastojke: paradajz, beli luk, origano, ekstra devičansko maslinovo ulje.
• Napomenite da je pripremljena bez sira, da gosti ne bi očekivali mocarelu.
• Označite PŠENICU, iz testa, u informacijama o alergenima.
• Ako je testo pripremljeno sa kiselim testom ili dugom fermentacijom, ili ako je origano svež umesto suvog, to navedite kao varijantu.