Baklava

Baklava se pravi od desetina tankih slojeva testa sa mlevenim orašastim plodovima, pečenih na puteru i prelivenih sirupom. Najpoznatiji je desert Turske i šire osmanske i bliskoistočne kuhinje. Njena priprema je poseban zanat — većina restorana kupuje baklavu od specijalizovanih poslastičara umesto da je pravi u svojoj kuhinji.

Šta je zapravo

Listovi jufke (filo testa) razvlače se gotovo do providnosti, pa se slažu jedan na drugi — često ih ima četrdeset ili više. Između se premazuju puterom, a u sredinu se stavlja nadev od mlevenih pistaća ili oraha — jedno ili drugo, ne oba u svakoj porciji. U antepskom receptu testo sadrži i jaja. Baklava se peče dok ne porumeni, a šećerni sirup se preliva kad izađe iz rerne: po jednoj tradicionalnoj metodi ohlađen sirup se sipa preko vruće baklave da slojevi ostanu hrskavi, dok drugi majstori rade obrnuto.

Sirup se pravi od šećera, vode i limuna; registrovani antepski recept koristi šećerni sirup umesto meda, iako se baklava drugde često pravi s medom. Odnos sastojaka presudan je za umeće: premalo sirupa i baklava je suva, previše i slojevi omekšaju.

Gaziantep je merilo za tursku baklavu, a Antep Baklavası ima zaštićenu geografsku oznaku EU — zaštita pokriva to ime i taj recept, a ne baklavu uopšte.

Kako se služi

• U malim porcijama, isečena na romboide ili kvadrate — veoma je zasitna.
• Uz čaj ili tursku kafu, retko sama.
• U različitim varijantama: urolana sarma ili şöbiyet sa kremastim nadevom.
• Ponekad uz kajmak, poslužen sa strane.

Kako ga navesti na jelovniku