Harira je marokanska gusta supa od paradajza, mahunarki i mesa, posebno važna tokom ramazana.

Harira je paradajz supa zgusnuta sočivom, leblebijama i komadićima jagnjetine, uz završni dodatak smese brašna i vode. U Maroku se njome tradicionalno prekida dnevni post nakon zalaska sunca tokom ramazana. Služi se uz urmu, krišku limuna i slatko pecivo sa susamom zvano šebakija; takav lagan početak obroka pomaže da se posle dana bez hrane i vode postepeno vrati jelu.

Šta je zapravo

Luk, celer i paradajz čine osnovu, uz đumbir, cimet, šafran i vezicu svežeg korijandera i peršuna. Sočivo i leblebije kuvaju se dok ne omekšaju, a sitni komadi jagnjetine ili govedine dodaju se dovoljno rano da se gotovo raspadnu do služenja. U domaćim verzijama česti su tanki rezanci ili pirinač, ali nisu obavezni. Hariru od drugih paradajz-supa sa mahunarkama razlikuje tedouira, glatka smesa brašna sa vodom, ponekad i jajetom, umešana poslednjih minuta da bujon zgusne do teksture laganog variva.

Pravilna tedouira glavni je test umeća: ako se doda prebrzo ili u prevruću supu, stvaraju se grudvice. Zato je kuvari prvo razmute sa malo vrućeg bujona, pa vrate u lonac.

Kako se služi

• U dubokoj činiji, dovoljno gusta da kašika nakratko stoji uspravno.
• Uz urmu i krišku limuna, čiji se sok iscedi za stolom.
• Uz šebakiju ili drugo pecivo sa medom, naročito tokom ramazana.

Kako ga navesti na jelovniku

• Istaknite pšenicu iz sredstva za zgušnjavanje i eventualnih rezanaca.
• Posebno navedite celer, čest alergen koji se lako previdi u supi na bazi paradajza.
• Recite da li se koristi jagnjetina, govedina ili povrtni bujon; sve tri verzije postoje.

Navedeni sastojci, alergeni i podaci o ishrani opisuju tipičan recept. Nisu obavezujuća izjava za bilo koji konkretan restoran: recepti, veličine porcija i korišćeni proizvodi mogu se razlikovati.