Hummus je gladak namaz od kuvanih leblebija, susamovog tahinija, limuna i belog luka.

Hummus je gladak namaz od leblebija, tahinija, limuna i belog luka. Puni naziv hummus bi tahini znači leblebije sa tahinijem; sama reč hummus na arapskom označava leblebiju. To je jedan od temelja levantinske trpeze, koji ne pripada samo jednoj današnjoj državi: na njega kao nacionalno jelo polažu pravo Liban, Izrael, Sirija, Jordan, Palestina i širi Levant, gde se zgnječene leblebije jedu vekovima.

Šta je zapravo

Leblebije se kuvaju dok ne postanu sasvim meke, ponekad uz malo sode bikarbone koja pomaže da se raspadnu, pa blendiraju sa tahinijem, limunovim sokom, belim lukom i solju. Neke kuhinje dodaju ledenu vodu tokom mućenja da tekstura bude lakša i svetlija. Namaz se razmaže u plitkoj činiji, sa udubljenjem u sredini ispunjenim maslinovim uljem; završava se paprikom ili sumakom, peršunom i nekoliko celih leblebija.

Kako se služi

• Topao ili na sobnoj temperaturi u Levantu, ne pravo iz frižidera.
• Uz tanki hleb, kojim se zahvata umesto da se seče, kao deo meze.
• U varijantama poput musabbaha, sa celim leblebijama, ili sa začinjenim mlevenim mesom ili prženim pinjolima.

Kako ga navesti na jelovniku

• Recite da li stiže topao ili hladan i koji se preliv služi; to razlikuje verzije restorana.
• Istaknite susam iz tahinija, alergen koji gosti ne očekuju u namazu od leblebija.
• Sam po sebi je veganski, bez mleka i bez glutena; to jasno navedite jer hleb uz njega obično sadrži gluten.

Navedeni sastojci, alergeni i podaci o ishrani opisuju tipičan recept. Nisu obavezujuća izjava za bilo koji konkretan restoran: recepti, veličine porcija i korišćeni proizvodi mogu se razlikovati.