Belgijske frites su debeli komadi krompira prženi dvaput i obično posluženi sa majonezom.

Frites su debelo sečeni krompiri prženi dvaput, tako da spolja postanu hrskavi, a unutra ostanu mekani i rastresiti. U Belgiji se prodaju na gotovo svakom uglu uličice iz frietkot-a, kioska posvećenog prženom krompiru. Belgija i Francuska više od jednog veka raspravljaju o poreklu, bez konačnog dokumentarnog dokaza; tehnika dvostrukog prženja i kultura kioska svakako su izrazito belgijske.

Šta je zapravo

Krompir se seče na debele štapiće i prvi put prži na nižoj temperaturi, dok se ne skuva, ali ostane bled. Posle odmora sledi drugo, toplije prženje koje zapeče i zarumeni spoljašnjost, a unutrašnjost ostavi mekom i parućom. Tradicionalno se koristi goveđi loj, mada je danas često i biljno ulje; važniji od same masnoće su debljina komada i dvostruko prženje.

U uobičajenom objašnjenju, reč French u nazivu French fries ne upućuje na Francusku. Jedna priča je povezuje sa američkim vojnicima u Belgiji tokom Prvog svetskog rata, koji su jelo probali u frankofonoj Valoniji i pretpostavili da je francusko.

Kako se služi

• U papirnom fišeku, pravo iz frietkot-a, jede se rukom ili malom viljuškom.
• Uz majonez kao uobičajeni sos, mada kiosci nude mnogo drugih preliva.
• Kao prilog uz dagnje, biftek ili gotovo svako glavno jelo.

Kako ga navesti na jelovniku

• Navedite masnoću za prženje, jer se goveđi loj i biljno ulje razlikuju po ukusu i načinu pripreme.
• Prirodno je vegetarijansko osim kada se prži u goveđem loju; navedite ako je to slučaj.
• Majonez, a ne kečap, tradicionalni je belgijski sos za umakanje.

Navedeni sastojci, alergeni i podaci o ishrani opisuju tipičan recept. Nisu obavezujuća izjava za bilo koji konkretan restoran: recepti, veličine porcija i korišćeni proizvodi mogu se razlikovati.