Simit

Simit je prsten od kvasnog pšeničnog testa, prekriven susamom i ispečen dok ne postane hrskav. Jedna je od najpoznatijih uličnih poslastica u Turskoj. Ujutru se kupuje topao sa kolica i jede na putu do posla ili uz čaj. Često se poredi sa bagelom zbog oblika prstena, ali testo i premaz su njegovi.

Šta je zapravo

Simit se pravi od običnog pšeničnog testa od brašna, vode, kvasca i soli. Testo se razvuče u dugačak valjak, krajevi se spoje u prsten, prsten se umoči u tanak, blago sladak premaz i zatim utisne u susam. Peče se dok spolja ne postane zlatan i hrskav, a iznutra ostane mekan. Sloj susama ga čini prepoznatljivim i sa druge strane ulice.

Simit je hleb, a ne pecivo. Klasična verzija nema maslac, jaja ni mleko, zato se obično jede naturalno ili uz sir, masline ili čaj. Pekari se razlikuju po debljini sloja susama i tamnoći kore, pa se tekstura menja od pekare do pekare.

Kako se služi

• Toplo ili na sobnoj temperaturi, često kupljen ceo sa kolica i jeden rukom.
• Naturalno ili prerezan i punjen belim sirom, maslinama ili paradajzom, kao sendvič.
• Uz čašu čaja, uobičajeno za doručak i na ulici.

Kako ga navesti na jelovniku

• Imenujte hleb precizno: prsten od pšenice sa susamom, ispečen istog dana.
• Označite susam i pšenicu. Sloj susama je alergen o kom gosti najčešće treba da znaju.
• Navedite da li se služi topao i da li je punjen, jer punjenje sirom dodaje mleko i mora se posebno označiti.
• Klasično testo je veganski, pa to recite samo ako pekara ne dodaje mlečne proizvode ni jaja.